Simon Peter went up and drew the net to land, full of large fish, a hundred and fifty-three; and although there were so many, the net was not torn. John 21:11

Romano Prevod tari Biblija

Евангелие според Матеј (Главе 23 – 25) (pdf)

Глава 23

1 Тогаш о Исус ваќерѓа е народоске хем пе учениконге,

2 ваќерѓа: „Е Мојсеске ко тхан бешље о книжниќа хем о фарисеа,

3 одолеске са со ка ваќерен туменге – ќерен хем пазинен – ама ма постапинен според оленгере дејља, соске ваќерена, а на извршинена!

4 Него пхандена пхаре хем неподнеслива пхарипе хем чхивенале упро думо е манушенге, а коркори на мангена ни најеја те помрдинелен.

5 А са пле дејља ќеренален, за да те дикхенлен о мануша; одолеске раширинена пле молитвена записиа хем ќеренален баре о ресиа е шеенгере;

6 мангенален: о челна тхана ко гозбе хем о прва тхана ко синагоге;

7 о поздравиа ко јавна тхана хем о мануша те нарекујненлен ‘Рави.’

8 А тумен ма нарекујнен тумен учитејља – соске тано јек тумаро Учители – о Христос, а тумен сарине сијен пхрајља.

9 Хем никас ки пхув ма нарекујнен тумаро дат, соске тано Јек тумаро небесно Дат.

10 Ниту те нарекујнен тумен наставниќа, соске тано Јек амаро Наставнико – о Христос.

11 А о побаро машкар туменде нека овел туменге слуга.

12 Кој вазделапе пес – ка овел понизимо, а кој понизинелапе пес – ка овел возвишимо.

13 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, кој пханденале о небесно царство англо мануша: соске коркори тумен на кхувена, ниту мукхенален андре околен, кој мангена те кхувен.

14 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, соске ханален о кхера е вдовиценгере, хем баши и причина молинена тумен дугачко, одолеске ка добинен побари осуда.

15 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, кој обиколинена о море хем и пхув, за да те придобинен јек следбенико, хем кога ка овел одова, ќеренале чхаво е пеколескоро, дуј пути полошно тумендар!

16 Керко туменге, короле водачиа, кој ваќерена: ‘Ако некој делапес совли ко Храми, нае тано ништо; ако пак делапес совли е Храмеске ко злато, тогаш тано обврзимо!’

17 Бигоѓакере хем короле! Сој тано побаро: о злато или о Храми, со осветинелале е злато?

18 Хем: ‘Ако некој делапес совли ко жртвенико, нае тано ништо, а ако делапес совли ко дари, сој тано упра лесте, тогаш тано обврзимо.’

19 Коројрален! Сој тано побаро: о дари или о жртвенико, со осветинелале е даре?

20 Хем аѓар, кој делапес совли ко жртвенико, делапес совли ки лесте хем ко са сој тано упри лесте.

21 Хем кој делапес совли ко Храми, делапес совли ки лесте хем ко Окова, Кој живинела ки лесте.

22 Хем кој делапес совли ко небо, делапес совли е Девлеске ко престол хем ко Окова, Кој бешела ки лесте.

23 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, кој дена десеток таро нане, копра хем кимин, а мукхљенле о поважно ко Закони: и правда, и милост хем и вера. Акава требела сине те ќерелпес, а окова тена мукхелпес!

24 Короле водачиа! Тумен цединена е комарцо, а прогутинена е камила!

25 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, кој чистинена авријалдан и чаша хем и чинија, а андре ола тале пхерде чорибаја хем алчна!

26 Королеја фарисеј, очистин англедер андрале и чаша, за да хем те овел чисто хем авријалдан!

27 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, соске преличинена ко макхле гробиа, со авријалдан дикхјовена шуже, а андре пхерде муликане кокала хем секова мелалипе!

28 Аѓар хем тумен авријалдан сикавена тумен ленге праведна е манушенге, а андрале сијен пхерде со лицемерство хем безаконие.

29 Керко туменге, книжниќа хем фарисеа, лицемерна, кој градинена ленге гробиа е пророконге хем украсиненален ленге о спомениќа е праведниконгере,

30 хем ваќерена: ‘Ако живинаја сине ко диве амаре даденгоро, на ка ова сине ленгере соучесниќа ко рат е пророконгоро.’

31 Аѓар сведочинена баши туменге, дека сијен чхаве околенгере, кој мударѓелен е пророкон.

32 Хем тумен допхерѓен оленгири мера тумаре даденгири!

33 Сапален, сапескере породиа! Сар ка нашен таро судо е пеколескоро?

34 Одолеске, еќе, Ме бичхавава туменге: пророќа хем мудрециа, хем книжниќа. Олендар јекен ка мударенлен хем распнинен, а е јаверен ка камшикујненлен ко тумаре синагоге хем ка гониненлен тари диз ки диз,

35 за да те авел упро туменде цело праведно рат, сој чхордо ки пхув таро рат е Захаријаскоро чхаво е Варахинескоро, кас со мударѓен машкар о Храми хем о жртвенико.

36 Чаче ваќерава туменге, са одова ка авел упро акава поколение.

37 Ерусалим! Ерусалим, со мудареја е пророкон хем со лејален баренцар о бичхавде ки туте! Козом пути мангљум те кхедавлен те чхавен, сар со и квачка кхедела пе пиличкен тело пака, ама на мангљен!

38 Еќе, мукхелапес тумаро кхер пусто!

39 Соске ваќерава туменге: отакана нае те дикхенман џикоте на ваќерена: ‘Благословимо тано Окова, Кој авела е Господареске ко анав!’“

Глава 24

1 Кога о Исус иклило таро Храми, џала сине наодори; Олескере учениќа приближинѓепес Леске за да те сикавен Леске о зграде таро Храми.

2 А Ов одговоринѓа ленге: „Дикхена ли са акава? Чаче ваќерава туменге: нае те ачхол акате ни бар упро бар, со нае те овел пељардо.“

3 Кога бешела сине палем ки Маслинова Гора, Олескере учениќа але ки Лесте насамо хем ваќерѓе Леске: „Ваќер аменге, кога ка овел одова хем кова тано о знако баши Тло ајбе хем о крајо е векоскоро?“

4 Хем о Исус одговоринѓа хем ваќерѓа: „Дикхен тена заблудинел тумен некој;

5 соске бут џене ка авен ко Мло анав, ваќерибаја: ‘Ме сијум о Христос,’ хем ка заблудинен буте џенен.

6 А ка шунен баши војне хем гласиа баши војне. Пазинен тена даран; соске одова требела те овел, ама панда нае тано крајо.

7 Соске ка уштел народо против народо хем царство против царство; хем ка овел бокхалипе, хем чума, хем земјотресиа ко разна тхана.

8 Ама са одова тано само почеток е цидибаскоро.

9 Тогаш ка предајнен тумен ко муке хем ка мударен тумен, хем са о народо ка замрзинен тумен баши Мло анав.

10 Тогаш бут џене ка соблазниненпес; хем јек ка предајнел е јавере; хем јек ка мрзинел е јавере;

11 хем ка јавиненпес бут ховавне пророќа хем ка заблудинен бутен.

12 Хем баши бут безакониа, о мангипе ка шудрол буте џененде.

13 А кој ка издржинел џико крајо, ка овел спасимо.

14 Хем акава Евангелие баши о Царство ка овел проповедимо ко цело свето, баши сведоштво са е народонге, хем тогаш ка авел о крајо.

15 Значи, кога ка дикхен дека о богохулители со пустошинела наместинѓапе ко свето тхан - баши акава пишинела о пророко Даниел, хем секој кој читинела требела те дел внимание -

16 тогаш о житејља тари Јудеја нека нашен ко горе;

17 а кој ка овел ко покрив, нека мате хуљел те лел нешто таро пло кхер;

18 хем кој ка овел ко појле, нека мате иранелпес за да те лел и наметка!

19 Керко оленге е кхамненге хем е доилкенге ко одола диве!

20 Молинен тумен тумаро нашиба тена овел ко јевен или ки сабота,

21 соске тогаш ка овел бари мука, сави на сине таро создавање е светоскоро џи акана, ниту ка овел.

22 Хем ако не би скратисалиле одола диве, не би спасинѓовел нијек тело. Ама баши о избириме ка овел скратиме одола диве.

23 Ако некој ваќерела туменге тогаш: ‘Еќе о Христос тано акате!’ или ‘Окоте!’ - ма верујнен,

24 соске ка појавиненпес ховавне христосиа хем ховавне пророќа, па ка ќерен баре знаќа хем чудиа, за да те заблудинен, ако тано можно, хем е избиримен.

25 Еќе, ваќерѓум туменге англедер!

26 Хем аѓаре, ако ваќерена туменге: ‘Еќе тано ки пустина!’ – ма икљовен! ‘Еќе тано ки јек таро андруне собе!’ – ма верујнен.

27 Соске, сар со и молња икљола таро исток хем светинела џико запад, аѓар ка овел хем о ајбе е Манушикане Чхавескоро.

28 Коте ка овел о трупо, одотхе хем о орлиа ка кхеденпес!

29 Одма пали туга ко одола диве, о кхам ка темнинѓовел; и месечина нае те дел пли светлина; хем о черејна ка перен таро небо, хем о небесна силе ка разнишиненпе.

30 Хем тогаш ка јавинелпес ко небо о знако е Манушикане Чхавескоро; хем тогаш ка ровен са о племиња ки пхув хем ка дикхенле е Манушикане Чхаве, сар авела ко небесна облаќа, силаја хем баре славаја.

31 Хем Ов ка бичхалелен Пле ангелен силно гласоја тари труба хем ка кхеден Олескере избиримен таро штар бавлала таро јек крајо е небоскоро џико јавер.

32 А тари смоква сикљовен и поука! Кога олакири гранка ка ковлол хем ка мукхел листиа, џанена дека о нилај тано паше.

33 Аѓар хем тумен, кога ка дикхен са одова, џанен дека тано паше англо вудар.

34 Чаче ваќерава туменге, акава поколение нае те накхел џикоте на овела са одова.

35 О небо хем и пхув ка накхен; ама Мле лафиа нае те накхен.

36 А баши одова диве хем саати, никој на џанела, ни о небесна ангејља, а само Мло Дат.

37 Сар е Ноеске ко диве, аѓар ка овел хем ко ајбе е Манушикане Чхавескоро.

38 Соске, сар ко диве англедер о потоп хале хем пиле, жениѓепес, џико диве кога о Ное кхуѓа ко броди,

39 хем на џанѓе џикоте на ало о потоп хем ингарѓа са, аѓар ка овел хем о ајбе е Манушикане Чхавескоро.

40 Тогаш дуј џене ка овен ко појле, јек ка овел ингардо, а о јавер ка овел мукхло.

41 Дуј ромња ка мелинен ки мелница; јек ка овел ингарди, а и јавер мукхли.

42 Одолеске, овен спремна, соске на џанена кога ка авел тумаро Господари!

43 А џаненле акава: ако о домакини би џанела ки која раќакири стража ка авел о чор, би овел спремно хем не би дозволинел те кхувел ко кхер.

44 Одолеске хем туменда овен готова, соске о Манушикано Чхаво ка авел ко саати, кога на мислинена.

45 Хем аѓар, кој тано одова верно хем благоразумно слуга, кога о господари постајнѓале упредер о слуге пле, за да те делен хајбе ко време?

46 Блажено тано одова слуга, кас со олескоро господари – кога ка авел – ка аракхеле те ќерел аѓаре.

47 Чаче ваќерава туменге: ка постајнеле упредер о са пло имот.

48 Ако палем одова билачхо слуга ваќерела ко пло срце: ‘Мло господари ка забајнелпес бајаги,’

49 па почминела те марел пле сослужителен хем те хал хем те пијел пијаниценцар,

50 о господари одоле слугаскоро ка авел ко диве, кога на очекујнела, хем ко саати, со на џанелале,

51 па ка чхинеле хем ка мукхеле машкар о лицемејра. Одотхе ка овел ројба хем крцкиба данденцар.“

Глава 25

1 „Тогаш о Небесно Царство ка овел сар деш чхаја, кој леље пле светилниќа хем иклиле леске ко пресрет е џамутреске.

2 Панџ олендар сине неразумна, а панџ мудра.

3 Соске о неразумна леље пеја светилке, ама на леље ујље;

4 а о мудра леље ујље ко чаре, пле светилниконцар.

5 Соске о џамутро забајнѓапес, сарине дреминѓе хем засуќе.

6 А ки екваш и рат шунѓапес виќиба: ‘Еќе тано о џамутро, икловен леске ко пресрет!’

7 Тогаш са окола чхаја уштиле хем спреминѓе пле светилке.

8 А о неразумна ваќерѓе е мудронге: ‘Денамен таро тумаро ујље, соске амаре светилке ачховена.’

9 Ама о мудра одговоринѓе ленге хем ваќерѓе: ‘За да мате овел хари хем баши аменге хем баши туменге, џан ко трговциа хем ќинен туменге!’

10 Кога геле те ќинен, о џамутро ало хем о спремна кхуѓе олеја ко бијав, хем о вудар пханлило.

11 А пало одова але хем о јавера чхаја хем ваќерѓе: ‘Господаре, Господаре, пхрав аменге!’

12 Ама ов одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: ‘Чаче ваќерава туменге – на пенџарава тумен!’

13 Хем аѓар – овен спремна, соске на џанена ни о диве ни о саати!

14 Соске ка авел сар мануш, кој – те цидел ко друмо - повикујнѓа пле слуген хем предајнѓа ленге пло имот,

15 хем јекеске денѓале панџ талантиа, а е дујтонеске дуј, а е тритонеске јек, секаске според олескири способност, хем гело ко друмо.

16 Окова, кој приминѓа панџ талантиа, одма гело, ќерѓа трговија оленцар хем спечалинѓа јавера панџ.

17 Исто аѓар, хем окова е дује талантенцар, спечалиинѓа јавера дуј.

18 А окова, кој приминѓа јек гело, ранља ки пхув хем гараѓа о сребро пле господарескоро.

19 Пало бут време, ало о господари адале слугенгоро преглединѓа и сметка оленцар,

20 хем кога ало леске окова, кој приминѓа панџ талантиа, анѓа јавера панџ талантиа хем ваќерѓа: ‘Господар, денѓанма панџ талантиа, а еќе, ме спечалинѓум хем јавера панџ.’

21 Тогаш олескоро господари ваќерѓа леске: ‘Шукар, манглеја хем верно слуга! Сијан сине верно ко хари, ка постајнавтут упредер бут; кхув ко радост тле господареске!’

22 А кога ало леске окова, кој приминѓа дуј талантиа, ваќерѓа: ‘Господар, денѓанма дуј талантиа, а еќе, ме спечалинѓум јавера дуј.

23 Тогаш олескоро господари ваќерѓа леске: ‘Шукар, манглеја хем верно слуга! Сијан сине верно ко хари, ка постајнавтут упредер бут; кхув ко радост тле господареске!’

24 А кога ало леске окова, кој приминѓа јек таланти, ваќерѓа: ‘Господар, џанѓум дека сијан ту строго мануш, жнејнеја коте со на сејнѓан хем кхедеја коте со на садинѓан;

25 дарандиљум, гељум хем гараѓум тло таланти ки пхув. Еќе, иситут тло!’

26 А олескоро господари одговоринѓа хем ваќерѓа: ‘Билачхо хем мрзливо слуга, џанеја дека жнејнава, коте со на сејнѓум хем дека кхедава, коте со на садинѓум;

27 одолеске требинѓа те деле сине мло сребро е менуваченге хем ме – ко иранибе – ка лав сине мли камата.

28 Одолеске, лен лестар о таланти хем денле околеске, кас иси деш талантиа!

29 Одолеске секас, кас иси, ка делпес леске панда хем ка овеле ко изобилство, а окова, кој наеле, ка лелпес лестар хем одова со исиле.

30 А о безкористно слуга фрденле ки крајно темница: коте ка овел ројба хем крцкиба данденцар.’

31 Кога о Манушикано Чхаво ка авел ки Пли слава хем са о ангејља Олеја, тогаш ка бешел ко престол Пле славакири;

32 хем ка кхеденпес англи Лесте са о народиа, а Ов ка оделинел јек таро јавера, сар со о пастири оделинела е бакхрен таро бузна.

33 Хем ка постајнел е бакхрен тари Пли десно страна, а е бузнен тари лево.

34 Тогаш о Царо ка ваќерел околенге тари десно страна: ‘Авен благословиме таро Мло Дат, хем приминен ко наследство о Царство, ковај тано туменге спремимо таро создавање е светоскоро.

35 Соске бокхалиљум хем денѓенман те хав; жеднинѓум хем денѓенман те пијав; сијум сине странцо хем приминѓенман;

36 сијум сине нанго хем ураѓенман; сијум сине насвало хем посетинѓенман; сијум сине ки темница хем ален ки Манде.’

37 Тогаш о праведниќа ка одговоринен Леске хем ваќерен: ‘Господар, кога дикхљемтут бокхало хем паравѓемтут; или жедно, хем денѓемтут те пије?

38 Кога дикхљемтут сар странцо хем приминѓемтут? Или нанго хем уравѓемтут?

39 Кога дикхљемтут насвало или ки темница хем алем ки Туте?’

40 А о Царо ка одговоринел ленге: ‘Чаче ваќерава туменге, џикоте ќерѓен јекеске таро акала Мле најтикне пхрајља, Манге ќерѓен.’

41 Тогаш ка ваќерел ленге хем околенге тари лево страна: ‘Џан туменге Мандар, проклета, ки вечно јаг, спремими баши о бенг хем баши олескере ангејља!

42 Соске бокхалиљум на денѓенман те хав; жеднинѓум хем на денѓенман те пијав,

43 сијум сине странцо хем на приминѓенман, сијум сине нанго хем на уравѓенман, сијум сине насвало хем ки темница хем на посетинѓенман.’

44 Тогаш ола ка одговоринен хем ваќерен: ‘Господар, кога дикхљемтут бокхало, или жедно или сар странцо, или нанго или насвало или ки темница, хем на послужинѓемтут?’

45 Тогаш ка одговоринел ленге: ‘Чаче ваќерава туменге, џикоте на ќерѓен јекеске таро акала најтикне, ни Манге на ќерѓен!’

46 Хем акала ка џан ки вечно мука, а о праведниќа ко вечно живото.“