Simon Peter went up and drew the net to land, full of large fish, a hundred and fifty-three; and although there were so many, the net was not torn. John 21:11

Romano Prevod tari Biblija

О Евангелие според Марко (Главе 4 – 6) (pdf)

Глава 4

1 Хем палем почминѓа те поучинел узо море. Хем кхединѓепес околу Лесте бут народо, аѓар со кхуѓа ко броди хем бешела сине ко море, а цело народо сине ко копно, узо море.

2 Хем поучинелален сине бут ко параболе; хем ваќерѓа ленге ки Пли поука:

3 „Шунен! Еќе, иклило сејачи те сејнел.

4 Хем кога сејнела сине, јек зрно пело узо друмо, хем але о чирикља хем хаљеле.

5 Јавер пело ки барали почва, коте на сине бут пхув; хем барило сигате, соске на сине хор и пхув.

6 А кога о кхам изгрејнѓа, овенинѓа, хем соске на сине корено шукило.

7 Хем јавер пело ко каре, хем о каре бариле хем загушинѓеле, па на анѓа плоди.

8 А јавер пело ки шукар пхув хем анѓа плоди, кој напредујнела сине хем бајрола, хем принесинѓа: јек тријанда, хем о јавер шовардеш, а јавер шел.“

9 Хем ваќерѓа: „Кас иси кана те шунел, нека шунел!“

10 А кога ачхило Коркори, пучљеле баши и парабола окола, кој сине околу Лесте е Дешудује џененцар.

11 Хем ваќерѓа ленге: „Туменге тани денди и тајна е Девлескере Царствоскири, а околенге кој тане авријал, са овела ко параболе,

12 баши ‘дикхиндор те дикхен хем тена дикхен; хем шуниндор те шунен, а тена хајљовен, за да мате покајненпес хем тена овел ленге опростимо.’“

13 Хем ваќерѓа ленге: „На хајљовена ли акаја приказна? А сар ка хајљовен са о параболе?

14 О сејачи сејнела о слово.

15 Одола, узо друмо, коте сејнелапес о слово, тале одола касте кој кога ка шунен – одма авела о сатана хем грабинела о слово, посејмо ки оленде.

16 Исто, о сејме упри барали почва тале одола, кој – штом шунена о слово, приминенале радостеја,

17 ама наелен ки песте корено, него привремена тане, хем кога ка авел невојља или гониба баши о слово, одма соблазниненапес.

18 А о јавера, сој тане сејме ко каре, одолај тане окола, кој шунѓе о слово,

19 ама о светска гриже, хем о ховајба е барвалипаскоро, хем о желбе баши јавера буќа, кога ка кхувен загушиненале е слово, хем ачхола бизо плоди.

20 А о сејме ки шукар пхув тале одола, кој шунена о слово, приминенале хем анена плоди: јек тријанда, хем јек шовардеш, хем јек шел.“

21 Продолжинѓа о Исус ваќерѓа ленге: „Зарем и момоли тхарелапе за да те учхарелпе капакоја, или пак те чхивелпес тело кревети? Зарем на тхарелапе за да те чхивелпес ко светилнико?

22 Соске ништо нае тано гаравдо, со нае те овел откримо; или сој тано тајно ќердо, а тена иклол ко видено.

23 Кас иси кана те шунел, нека шунел!“

24 Хем ваќерѓа ленге: „Пазинен со шунена! Саве мераја меринена, асавкаја ка меринелпес туменге, хем ка пределпес туменге, кој шунена.

25 Соске кас иси, ка делпес леске; а кас нае, ка лелпес лестар хем одова со исиле.“

26 Хем ваќерела сине: „Аѓар, е Девлескоро Царство тано сар кога мануш ка фрдел семе ки пхув;

27 хем совела хем уштела раќате хем о диве, а о семе никнонела хем бајрола, а коркори на џанела сар.

28 И пхув коркори пестар анела плоди, најангледер стебло, после класи – пало одова класи пхердо зрнонцар.

29 А кога о плоди ресљола, одма бичхавела српи, соске ули жетва.“

30 Хем ваќерела сине: „Солеја те спорединав е Девлескоро Царство? Саве параболаја те преставинале?

31 Одовај тано сар синапово зрно, со кога сејнелапес ки пхув, тано потикно таро са о семиа ки пхув;

32 ама кога тано посејмо, бајрола хем овела побаро таро са о зеленчуќа хем мукхела баре гранке, аѓар со о небесна чирикља шај те ќерен јуве тели олескири сенка.“

33 Буте асавке параболенцар ваќерела сине о слово ленге, кобор со шај те шунен.

34 А бизо параболе ништо на ваќерела сине ленге, ама насамо објаснинела сине ленге са Пле учениконге.

35 Хем раќакоро ко исто диве ваќерѓа ленге: „Те накха тари јавер страна.“

36 Хем кога мукхље е народон леље е Исусе пеја, сар со сине ко броди; хем јавера бродиа сине Олеја.

37 Хем уштили силно бура, а о брајна префрлиненапес сине ко броди, аѓар со о броди веќе пхерѓола сине.

38 А Ов узо кормило совела сине ко јастуко. Хем ваздинѓеле хем ваќерѓе Леске: „Учителе, зар нае туке грижа, со амен мераја?“

39 Хем уштило, заканинѓапес е бавлалаке хем ваќерѓа е мореске: „Ќутин! Бeш мирно!“ Хем и бавлал смиринѓапе хем ули бари тишина.

40 Хем ваќерѓа ленге: „Соске дарана добором? Сар нае тумен вера?“

41 Хем астарѓален бари дар, хем ваќерена сине јек јавереске: „Кој тано Акава, со хем и бавлал хем о море покориненапес Леске?“

Глава 5

1 Хем але тари јавер страна е морескири, ко Гадаринско крајо,

2 хем кога иклило таро броди, одма ало Леске ко пресрет таро гробиа мануш нечисто духоја.

3 Ов живинела сине ко гробиа; никој нашти сине ни ко синџира те пханделе,

4 бут пути пханденале сине синџиренцар хем чхиѓе леске оковиа, ама ов секова пути чхинела сине о синџира, хем пхагела сине о оковиа. Никој нашти сине те скротинеле.

5 Хем стално, и рат хем о диве, сине ко гробиа хем ко ридиа, виќинела хем кхувелапес сине коркори пес баренцар.

6 Хем кога дикхљале е Исусе дуралдан, прастандило, пело никчкум англо Лесте,

7 хем виќинѓа силно гласоја: „Со иситут Тут манцар, Исусе, Чхаво е Севишно Девлескоро? Даватут совли ко Девел, ма мучинма!“

8 Соске ваќерѓа леске: „Икљов таро мануш, нечисто духо!“

9 Хем пучљале: „Сар тано то анав?“ Хем ваќерѓа Леске: „Мо анав тано Легион, соске сијем бут.“

10 Хем молиненале сине бут тена палделен таро одова крајо.

11 А одотхе, ко ридо, хана сине баро стадо бале.

12 Хем замолинѓеле са о демојна ваќерибаја: „Бичхаламен ко бале, те кхува ки ленде.“

13 Хем дозволинѓа ленге, хем о нечисто духиа иклиле, хем кхуѓе ко бале, хем о стадо – околу дуј иљаде – мукхљепес таро брего ко море, хем тасавдиле ко море.

14 А окола, кој аракхена сине е бален, нашље хем ширинѓе ки диз хем ко гава, хем але те дикхен со уло.

15 Хем кога але ко Исус хем дикхље е бесно – ки касте сине о Легиони – сар бешела уравдо хем гоѓавер, дарандиле.

16 А окола, кој сине дикхље, раскажинѓе со случинѓапес е бесноја хем е баленцар.

17 Хем почминѓе те молиненле те џал песке таро оленгоро крајо.

18 А кога кхувела сине ко броди, одова со сине астардо таро демојна, молинелале сине те овел Олеја.

19 Ама на одобринѓа леске, него ваќерѓа леске: „Џа кхере ке тле, хем раскажин ленге со ќерѓа туке о Господари хем сар смилујнѓапес туке.“

20 Хем гело хем почминѓа те раскажинел ко Десетоградие со ќерѓа леске о Исус; хем сарине чудиненапес сине.

21 Хем кога о Исус накхља e бродеја тари јавер страна, бут народо кхединѓепес ки Лесте, а Ов сине узо море.

22 Хем ало јек таро началниќа е синагогакере, ко анав Јаир, хем кога дикхљале, пело англи Олескере пре.

23 Хем молинелале сине бут, ваќерибаја: „Мли чхај тани мерибаја, ава хем чхив те васта упро лате – за да те овел спасими хем те живинел.“

24 Хем гело олеја. Хем бут народо џала сине пали Лесте хем притискујнена сине Ле.

25 Хем јек ромни, која цидела сине таро крвотечение дешудуј берш,

26 хем претрпинѓа бут таро бут доктојра хем трошинѓа цело пло имот, а таро одова на сине нисаво корист, него уло лаке панда полошно,

27 откога шунѓа баши о Исус, али машкар о народо, палалдан, хем допринѓапе џико Олескере шеја,

28 соске ваќерела песке сине: „Ако допринама само хем џико Олескере шеја, ка спасинама.“

29 Хем одма хем чхинавсалило о крвотечение хем ој осетинѓа ко тело дека тани излечими таро болест.

30 А о Исус осетинѓа одма ки Песте, дека сила иклили таро Олестар, иранѓапе машкар о народо хем ваќерѓа: „Кој допринѓапес џико Мле шеја?“

31 Олескере учениќа пак ваќерѓе: „Дикхеја дека народо притискујнелатут, хем ваќереја: ‘Кој допринѓапес џики Манде?’“

32 Хем Ов дикхела сине наоколу, за да те дикхел, кој ќерѓа одова.

33 А и ромни, ки дар сине хем тресинела – соске џанела сине со уло олаја – али хем пели англи Лесте хем ваќерѓа Леске са о чачипе.

34 А Ов ваќерѓа лаке: „Ми чхај, тли вера спасинѓатут! Џа туке миреја хем ов састи тари тли болест!“

35 Џикоте панда лафи ќерела сине, але таро кхер е началникостар тари синагога хем ваќерѓе леске: „Ти чхај мули! Соске мучинејале панда е Учителе?“

36 А о Исус, кога шунѓа о лафи со ваќерѓеле, ваќерѓа е началникоске тари синагога: „Ма дара! Само верујн!“

37 Хем никаске на дозволинѓа те џал Олеја, освен е Петреске, о Јаков хем о Јован, о пхрал е Јаковескоро.

38 Хем але ко кхер е началникоске; хем дикхља галама, дека ровена сине хем виќинена бут,

39 хем кога кхуѓа ваќерѓа ленге: „Соске виќинена хем ровена? О максми нае тано муло, него совела!“

40 Хем асандиле Леске. А Ов палдинѓа саринен авријал, леља е даде, е максме, хем е даја хем окола со сине Олеја, хем кхуѓа отхе коте со сине о максми.

41 Хем кога астарѓа е максме таро вас ваќерѓа лаке: „Талита кум!“ – со значинела „Чхаје, Ме ваќерава туке, ушти!“

42 Хем и чхај уштили одма хем пхирела сине, соске синела дешудуј берш. Хем одма чудинѓепес бут.

43 Хем заповединѓа ленге строго никој тена дознајнел баши одова, хем ваќерѓа те денла те хал.

Глава 6

1 Хем гело одотхаре хем ало ко Пло бијандо крајо, а Олескере учениќа џана сине пало Лесте.

2 А кога ало сабота, почминѓа те поучинел ки синагога, хем бут џене, кој шунѓе, чудинѓепес хем ваќерѓе: „Котар тано акава Леске? Хем сави тани и мудрост соj тани денди Леске? Хем саве чудиа ќерена Олескере васта?

3 Нае ли тано акава дрводелцо, о Чхаво е Маријакоро, хем о пхрал е Јаковескоро, хем Јосимин, хем Јудин хем Симонов? Хем нае ли тане Олескере пхејна акате машкар аменде?“ Хем соблазнинѓепес ки Лесте.

4 А о Исус ваќерѓа ленге: „О пророко нае тано бизо чест, освен ко пло бијандо крајо, хем машкар пли фамилија хем ко Пло кхер.“

5 Хем нашти сине одотхе те ќерел нисаво чудо, освен со исцелинѓа хари насвален, чхиѓа пе васта упро ленде.

6 Хем чудинѓапе баши оленгере неверие. Хем обиколинела сине околу о гава хем поучинела сине.

7 Хем повикујнѓа е Дешудује Џенен; почминѓа те бичхавелен по дуј џене, хем денѓален власт упро нечиста духиа.

8 Хем заповединѓа ленге тена ингарен ништо баши друмоске освен јек каш: ни маро, ни торба, ни паре ко појас,

9 него те овен уравде ко сандале, хем тена уравен по дуј шеја.

10 Хем ваќерѓа ленге: „Коте хем да те кхувен ко кхер, ачховен отхе, џикоте на икљовена одотхаре.

11 А ако на приминена тумен хем на шунена тумен, икљовен одотхаре хем тресинен о право таро тумаре пре, оленге баши сведоштво!“

12 Хем иклиле хем проповединена сине дека требела о мануша те покајненпес,

13 хем изгонинена сине демојна, хем бут насвале помазинена сине со маслиново ујље хем сасќаренален сине.

14 Хем о царо о Ирод шунѓа, соске Олескоро анав сине прочујмо, хем ваќерела сине: „О Јован Крстител уштило таро муле хем одолеске дејствујнена о силе ки лесте!“

15 Јавера палем ваќерена сине, дека тано о Илија; а јавера ваќерена тано Пророко, или сар јек таро пророќа.

16 Ама кога о Ирод шунѓа, ваќерѓа: „О Јован, каскоро ме чхинѓум о шеро, ов уштило таро муле.“

17 Уствари, о Ирод бичхаѓа хем астарѓа е Јоване хем пханљале ки темница, баши и Иродијада, и ромни олескере пхралескири о Филип, соске женинѓапес олаја,

18 соске о Јован ваќерела сине е Иродеске: „Нае туке тано дозволимо те овелтут е ромна тле пхралескири!“

19 А и Иродијада сине хољами леске хем мангела сине те мудареле, ама нашти сине.

20 Соске о Ирод дарала сине таро Јован, џандипаја дека тано мануш праведно хем свето, хем пазинелале сине; хем кога шунелале сине, бунинелапе сине бут, ама сепак шунелале сине задоволствеја.

21 Хем кога ало погодимо диве, кога о Ирод ко пло роденден, денѓа вечера пле кнезонге, е војводенге хем е галилејско прваконге;

22 кхуѓа е Иродијадакири чхај хем кхелѓа хем угодинѓа ленге е Иродеске хем околенге со пружинѓепе олеја, хем о царо ваќерѓа е чхајаке: „Роде мандар со мангеја хем ка давтут.“

23 Хем денѓапес лаке совли: „Со хем да те роде мандар, ка давтут – џико екваш таро мло царство.“

24 А ој иклили хем ваќерѓа пе дајаке: „Со те родав?“ А ој ваќерѓа: „О шеро е Јован Крстителескоро.“

25 Хем одма, откога кхуѓа, сигате ко царо родинѓа, ваќерибаја: „Мангава те деман, акана одма, ко послужавнико о шеро е Јован Кристителескоро.“

26 Хем о царо бут тужнисалило ама баши и заклетва хем окола со бешена сине олеја, на мангела сине те одбинела.

27 Хем о царо одма бичхаѓа стражари хем нарединѓа леске те анел олеске олескоро шеро. Хем ов гело, чхинѓа о шеро лескоро ки темница,

28 хем анѓа о шеро лескоро ко послужавнико хем денѓале е чхајаке, а и чхај денѓале пе дајаке.

29 А кога олескере учениќа шунѓе, але хем леље олескоро тело хем чхиѓеле ко гробо.

30 Хем о апостојља кхединѓепес ко Исус хем известинѓеле баши о са со ќерѓе хем со поучинѓе.

31 Хем ваќерѓа ленге: „Авен тумен коркори ко пусто тхан хем одморинен хари!“ Соске, бут џене авена хем џана песке, хем на синелен време ниту те хан.

32 Хем геле бродеја ко пусто тхан насамо.

33 Ама дикхљелен кога геле хем бут џене пенџарѓеле хем прастандиле пешки таро са о диза, хем ресље англедер оленде.

34 А кога иклило таро броди дикхља бари гужва хем пело Леске жал баши оленде, соске сине сар бакхре бизо пастири, хем почминѓа те поучинелен бут.

35 Хем соске о време накхља доста, Олескере учениќа але Леске хем ваќерѓе Леске: „О тхан тано пусто, а веќеј тано касно.

36 Муклен, за да те џан ко околна колибе хем гава, хем те ќинен песке нешто те хан!“

37 А Ов одговоринѓа хем ваќерѓа: „Денлен тумен те хан!“ Ваќерѓе Леске: „Те џа ли те ќина маро баши дујшел денарии хем те дален те хан?“

38 А Ов ваќерѓа ленге: „Кобор маре иситумен? Џан хем дикхен!“ Хем кога дознајнѓе, ваќерѓе: „Панџ, хем дуј мачхе.“

39 Хем заповединѓа ленге те наместинен саринен ко групе, ки зелено чхар.

40 Хем бешље ко групе по шел хем пинда.

41 Хем леља о панџ маре хем о дуј мачхе, дикхља ко небо, благословинѓа хем пхагља о маре, па денѓа е учениконге те чхивенлен англи ленде; хем о дуј мачхе разделинѓален сариненге.

42 Хем сарине хале хем чалиле.

43 Хем ваздинѓе дешудуј корпе пхерде марале залагонцар, хем таро мачхе,

44 а одола со хале маро, сине околу панџ иљаде мурша.

45 Хем одма чхиѓа Пле ученикон те кхувен ко броди хем те џан порано тари јавер страна, ки Витсаида, џикоте Ов мукхела е народон.

46 Хем откога гело песке олендар, гело ки гора те молинелпес.

47 А раќакоро о броди сине машкар о море, а Ов коркори ки пхув.

48 Хем кога дикхљален сар мучиненапес веслибаја, соске и бавлал сине ленге спротивно, околу штарто раќакири стража, ало џики ленде, пхирибаја ко море, хем мангела сине те накхелен.

49 А ола кога дикхљеле сар пхирела ко море, мислинѓе дека тано духо, хем виќинѓе,

50 соске сарине дикхљеле хем дарандиле. Ама Ов одма ќерѓа ленцар лафи хем ваќерѓа ленге: „Овен храбра! Ме сијум! Ма даран!“

51 Тогаш кхуѓа ки ленде ко броди, хем и бавлал смиринѓапес. Ола чудинѓепес бут ки песте,

52 соске на халиле о чудо е маренцар, него о срце сине ленгоро закоравимо.

53 Хем кога накхље, але ки пхув ко Генисарет хем иклиле.

54 Кога иклиле таро броди, одма пенџарѓеле,

55 прастандиле тари цело одоја околина хем почминѓе те анен насвален, ки постела, коте со шунѓе дека тано Ов.

56 Хем коте хем да те кхувел сине ко гава или диза, или ко ниве, ко тхана коте со бикинелапе чхивена сине е насвален хем молиненале сине те доприненле барем џико ресиа таро Олескере шеја. Хем сарине, кој астаренале сине исцелиме.